Nehemiah 5

1Velika se vika digla meu ljudima i enama protiv njihove brae idova. 2Jedni su govorili: "Zalaemo svoje sinove i keri da bismo mogli nabaviti penice te jesti i ivjeti." 3Drugi su govorili: "Zalaemo svoja polja, vinograde svoje i kue svoje da bismo mogli nabaviti penice za vrijeme gladi." 4Drugi su opet govorili: "Moramo uzaimati novac na polja svoja i vinograde da bismo mogli isplatiti kraljeve namete. 5Tijelo je nae kao tijelo brae nae, sinovi su nai kao i njihovi, a mi moramo predavati u ropstvo svoje sinove i keri; meu naim kerima neke su ve robinje! A mi ne moemo nita jer polja naa i vinograde dre drugi." 6Razljutio sam se veoma kad sam uo njihovu viku i te rijei. 7Poto sam u sebi promislio, prekorio sam velikae i odlinike rijeima: "Vi nameete teret svojoj brai!" I sazvao sam protiv njih velik zbor. 8I rekao sam: "Mi smo, koliko smo mogli, otkupili svoju idovsku brau koja bijahu prodana poganima. A sada vi prodajete svoju brau da bismo ih otkupili!" Svi su utjeli i nitko nije odgovorio. 9Nastavio sam: "Nije dobro to to inite. Ne treba li da hodite u strahu Boga naega da se tako uklonimo ruglu neprijateljskih naroda? 10I ja, i moja braa, i moji momci davali smo im novaca i ita. Ali smo im dug oprostili. 11Vratite im i vi jo danas njihova polja, vinograde, maslinike i kue njihove i oprostite im postotak u novcu, u itu, u vinu, u ulju, to ste im ga nametnuli." 12A oni odgovorie: "Vratit emo; neemo od njih nita traiti. Uinit emo kako si rekao." Tada pozvah sveenike i naredih neka se zakunu da e uiniti kako su obeali. 13Zatim istresoh skute svoje odjee govorei: "Neka Bog ovako istrese iz vlastite kue i imanja svakog ovjeka koji se ne bude drao ovog obeanja! Tako bio istresen i ispranjen!" A sav zbor odgovori "Amen!" hvalei Jahvu. I narod je uinio prema ovom dogovoru. 14I od dana kad mi je kralj naredio da budem upravitelj u zemlji Judinoj, od dvadesete do trideset i druge godine kraljevanja Artakserksa, za dvanaest godina ja i moja braa nismo nikada jeli upraviteljskog kruha. 15Ali prijanji upravitelji, moji prethodnici, ugnjetavahu narod: svakoga su dana od njega uzimali etrdeset ekela srebra za kruh; i njihove su sluge ugnjetavale narod. A ja nisam nikada tako inio, zbog straha Bojega. 16ak sam se jednako drao posla oko zida i nisam kupio ni jedne njive! Svi su moji momci bili ondje okupljeni na poslu. 17Za mojim su stolom jeli idovi i odlinici, njih stotinu i pedeset na broju, osim onih koji su k nama dolazili iz okolnih naroda. 18Svakoga se dana o mom troku pripremalo jedno govee, est biranih ovaca i peradi; svakih deset dana donosilo se obilje vina za sve. A opet nisam nikada traio upraviteljskog poreza na kruh, jer je narod ve bio teko optereen. 19Spomeni se, Boe moj, za moje dobro svega to sam uinio ovome narodu! <p>