Ezekiel 11

1Tada se duh podie i ponese me do istonih vrata Doma Jahvina, to su okrenuta k istoku. I gle: na ulazu vrata dvadeset i pet ljudi, meu kojima vidjeh i Jaazaniju, sina Azurova, i Pelatju, sina Benajina, knezove narodne. 2I ree mi: "Sine ovjeji, evo ljudi koji smiljaju opaine i koji u ovom gradu daju zle savjete: 3'Nije li as da gradimo domove? Ovaj je grad kotao, a mi smo meso.' 4Zato prorokuj protiv njih, prorokuj, sine ovjeji!" 5I duh Jahvin sie nada me i kaza mi: "Reci: Ovako veli Jahve Gospod: 'Ne govori li tako, dome Izraelov? Ali ja poznajem misli vaega srca! 6Mnoite ubojstva u ovome gradu i njegove ulice punite truplima.' 7Zato ovako govori Jahve Gospod: 'Oni koje vi probodoste i razbacaste po gradu - oni su meso, a grad je kotao. Zato u vas ja izvesti sada iz njega. 8Od maa strahujete, i ma u na vas dovesti - rije je Jahve Gospoda! 9Izvest u vas iz grada i predati vas u ruke tuincima, i sud u svoj izvriti nad vama: 10od maa ete pasti! Na mei Izraelovoj sudit u vam, i tada ete znati da sam ja Jahve! 11A ovaj grad vie vam nee biti kotao i vi neete biti meso njegovo. Na mei Izraelovoj sudit u vam, 12i tada ete znati da sam ja Jahve po ijim uredbama ne ivjeste i ijih zakona ne izvravaste, nego ivjeste po zakonima okolnih naroda!'" 13Dok ja tako prorokovah, umrije Pelatja, sin Benajin. I ja padoh niice te zavapih iz svega glasa: "Jao, Jahve Gospode, zar e doista unititi sav Ostatak doma Izraelova?" 14I doe mi rije Jahvina: 15"Sine ovjeji, tvojoj brai, i tvojim roacima, i svem domu Izraelovu Jeruzalemci govore: 'Daleko ste od Jahve! Nama je ova zemlja dana u posjed!' 16Zato im reci: Ovako govori Jahve Gospod: 'Ako ih i odagnah meu daleke narode, ako ih i rasprih po zemljama, ja u im sam uskoro biti Svetite u zemljama u kojima se nalaze.' 17Stoga im reci: Ovako govori Jahve Gospod: 'Sabrat u vas iz naroda, vratit u vas iz zemalja u kojima ste bili raspreni i dat u vam opet zemlju Izraelovu! 18I kad se u nju vrate, istrijebit e iz nje sve grozote i gadosti. 19I ja u im dati novo srce i nov u duh udahnuti u njih: iupat u iz njih njihovo kameno srce i stavit u u njih srce od mesa, 20da hode po mojim naredbama i da uvaju i vre sve moje zakone. I bit e oni moj narod, a ja Bog njihov! 21A onima kojima srce hodi za grozotama i gadostima oborit u na glavu njihov put' - rije je Jahve Gospoda." 22Kerubini podigoe krila i tokovi se digoe za njima, a Slava Boga Izraelova lebdijae nad njima. 23Slava se Jahvina vinu iz grada i zaustavi se na gori, istono od grada. 24A mene duh podie i ponese duhom Bojim k izgnanicima u zemlju kaldejsku. I ieznu vienje koje gledah. 25I pripovjedih izgnanicima sve to mi Jahve bijae objavio.