Stih dana

Sve što ima dah, hvalilo neka Gospoda. Aleluja!

---

Сваки удах који улази у плућа није само биологија — то је позајмљена ватра из божанског огњишта, свети поверење положено у кршне суде од глине. Дишати значи већ чин обожавања, тихо *да* прошаптано назад Богу који се прво наклонио и дахнуо живот у прах. Псалмопевац не моли за елоквенцију, нити јерејска одела, нити теолошку сигурност — само једноставна, неразложива чињеница дишања саме по себи постаје инструмент похвале. То значи да ниједна бића није искључена из хора, ниједна раната душа преломљена да пева, ниједан тренутак претежак да би постао светиња. На крају, читава творевина је једно једино, огромно плуће, издишучи једну вечну *Алилуја* у лице свом Творцу.